Verujući u Boga, treba da budeš poslušan Bogu

Zašto veruješ u Boga? Većina ljudi biva zbunjena ovim pitanjem. Oni uvek iz dva potpuno različita gledišta posmatraju praktičnog Boga i Boga na nebesima, što pokazuje da ljudi u Boga veruju ne da bi Mu se pokoravali, već da bi se na neki način okoristili ili da bi izbegli patnju koju sa sobom donosi katastrofa. Jedino tada oni su donekle poslušni. Njihova je poslušnost uslovna; ona je zarad njihovih ličnih izgleda i nametnuta im je. Dakle, zašto veruješ u Boga? Ako je to isključivo zarad tvojih izgleda i tvoje sudbine, onda bi ti bolje bilo da uopšte ne veruješ. Takvo verovanje je ništa drugo do samoobmanjivanje, samopotvrđivanje i samoobožavanje. Ako tvoja vera nije izgrađena na temelju poslušnosti Bogu, na kraju ćeš biti kažnjen što Mu se suprotstavljaš. Svi koji ne nastoje da u svojoj veri budu poslušni Bogu, protive Mu se. Bog zahteva da ljudi tragaju za istinom, da budu žedni Njegovih reči, da jedu i piju Njegove reči i da ih sprovode u delo ne bi li dosegnuli poslušnost Bogu. Ako su to tvoje istinske namere, Bog će te zasigurno vazdići i sigurno će prema tebi biti milostiv. U to nema nikakve sumnje i to se nikada neće promeniti. Ako pak ne nameravaš da se pokoriš Bogu, već imaš neke druge ciljeve, onda će sve što govoriš i činiš – tvoje molitve pred Bogom, pa čak i svi tvoji postupci – biti u suprotnosti sa Njim. Možeš ti biti slatkorečiv i blage naravi, svaki tvoj postupak i izraz lica mogu izgledati ispravno i možeš odavati utisak nekoga ko je poslušan, ali kad su u pitanju tvoje namere i stavovi prema veri u Boga, sve što radiš protivno je Bogu, sve što činiš je zlo. Ljudi koji su naizgled poslušni kao ovce, ali u srcu gaje zle namere, nisu ništa drugo do vukovi u jagnjećoj koži. Oni direktno vređaju Boga i Bog nijednog od njih neće poštedeti. Duh Sveti će ih sve do jednog razotkriti i svima pokazati da će svakog od tih licemera zasigurno prezreti i odbaciti. Ništa ne brini: Bog će se sa svakim od njih redom razračunati i odbaciti ih sve do jednog.
Ako nisi u stanju da prihvatiš novo svetlo koje dolazi od Boga, ako ne možeš da shvatiš sve što Bog danas čini i ne tragaš za tim, ili pak sumnjaš u to, sudiš o tome, preispituješ i analiziraš, onda ti zapravo i ne želiš da se pokoriš Bogu. Ako ti, kada se svetlost javi ovde i sada, još uvek ljubomorno čuvaš svetlost jučerašnju i protiviš se novom delu Božjem, onda nisi ništa drugo do jedan nerazumni stvor – jedan od onih koji se namerno protive Bogu. Ključ pokoravanja Bogu leži u zahvalnosti za novu svetlost, u njenom prihvatanju, i u sposobnosti da se ona sprovede u delo. Jedino je to istinska poslušnost. Oni što nisu voljni da žude za Bogom nesposobni su da Mu se hotimice potčine i mogu samo da se protive Bogu, jer su zadovoljni postojećim stanjem. Nemogućnost čoveka da se pokori Bogu posledica je njegove opsednutosti onim što je bilo pre. Na osnovu onoga što je ranije bilo ljudi su stekli najrazličitije predstave i zamisli o Bogu, koje su potom u njihovom umu prerasle u sliku Božju. Stoga oni veruju u sopstvene predstave i norme svoje sopstvene mašte. Ako Boga koji danas praktično dela porediš sa Bogom iz sopstvene mašte, onda tvoja vera potiče od Sotone i ukaljana je tvojim ličnim sklonostima – takvu veru Bog ne želi. Nikoga ko na ovaj način veruje, ma koliko da je uzvišen njegov položaj i ma koliko da je posvećen – pa makar da je i čitav svoj život posvetio Njegovom delu, postavši mučenik – nikoga sa takvom verom Bog ne odobrava. On im daruje tek malčice blagodati i dopušta im da neko vreme uživaju u njoj. Takvi ljudi nisu u stanju da istinu sprovedu u delo. U njima Sveti Duh ne deluje i Bog će ih zato sve redom izgnati. Oni koji se u svojoj veri ne pokoravaju Bogu i koji imaju pogrešne namere, bili mladi ili stari, predstavljaju protivnike i remetioce, i takve će Bog zasigurno izgnati. Oni koji nisu nimalo poslušni Bogu, koji prosto samo priznaju Njegovo ime i tek donekle shvataju Božju dobrotu i blagost, ali ipak ne idu ukorak sa Duhom Svetim i ne pokoravaju se sadašnjem delu i rečima Svetog Duha – takvi ljudi žive okruženi blagodaću Božjom, ali On ih neće zadobiti niti usavršiti. Bog ljude usavršava kroz njihovu poslušnost, dok jedu i piju Božje reči i uživaju u njima, kao i kroz njihovu životnu patnju i oplemenjivanje. Samo kroz ovakvu veru može se menjati narav ljudska i tek tada oni mogu istinski spoznati Boga. Ne zadovoljavati se životom u okruženju blagodati Božje, aktivno žudeti i tragati za istinom i nastojati da te Bog zadobije – to je ono što predstavlja svesno pokoravanje Bogu i baš to je vrsta vere koju On želi. Ljudi koji ne rade ništa osim što uživaju u blagodati Božjoj ne mogu biti usavršeni ili promenjeni, a njihova poslušnost, pobožnost, ljubav i strpljenje samo su površni. Oni koji samo uživaju u Božjoj blagodati ne mogu istinski da spoznaju Boga, a čak i kada spoznaju Boga njihovo je znanje površno i svodi se na izgovaranje fraza poput „Bog voli čoveka“ ili „Bog saoseća sa čovekom“. Ovo ne predstavlja čovekov život i ne pokazuje da ljudi istinski poznaju Boga. Ako ljudi, kada ih Božje reči oplemene ili kada ih On stavi pred iskušenja, nisu u stanju da se pokore Bogu – već umesto toga postaju sumnjičavi i posrću – onda ti ljudi nisu nimalo poslušni. U njima samima postoje mnoga pravila i ograničenja u pogledu vere u Boga, stara iskustva stečena kroz mnoge godine provedene u veri, te razna pravila zasnovana na Bibliji. Mogu li takvi ljudi da se pokore Bogu? Ovi su ljudi prepuni svega ljudskog – kako bi oni mogli da se pokore Bogu? Njihova je „poslušnost“ usklađena s njihovim ličnim sklonostima – da li bi Bog ikad poželeo takvu poslušnost? To nije poslušnost Bogu, već poštovanje pravila. U tome oni nalaze zadovoljstvo i spokoj. Ako kažeš da to predstavlja poslušnost, ne huliš li time na Njega? Ti si jedan faraon egipatski. Činiš zlo i otvoreno se baviš poslom suprotstavljanja Bogu – da li Bog želi da Mu tako služiš? Bolje požuri da se što pre pokaješ i pokušaj da stekneš malo svesti o sebi. Ako ti to ne pođe za rukom, najbolje ti je da pođeš kući – to će ti činiti više dobra nego tvoje tobožnje služenje Bogu. Tako bar nećeš ništa remetiti niti ćeš smetati. Znaćeš gde ti je mesto i živećeš dobro – zar nije bolje tako? A nećeš biti ni kažnjen zbog protivljenja Bogu!