Bog je Gospod sveg stvaranja

Jedna etapa rada iz dva prethodna doba obavljena je u Izrailju, a jedna u Judeji. Uopšteno govoreći, nijedna faza ovog dela nije se desila van Izrailja i svaka je obavljena nad prvim izabranim narodom. Na osnovu toga, Izrailjci veruju da je Jahve Bog samo Bog Izrailjaca. Pošto je Isus delao u Judeji, gde je obavio delo raspeća, Jevreji Ga vide kao izbavitelja jevrejskog naroda. Oni misle da je On samo car jevrejski, a ne nekog drugog naroda; da On nije Gospod koji iskupljuje Engleze niti Gospod koji iskupljuje Amerikance, već Gospod koji iskupljuje Izrailjce; i da je u Izrailju iskupio Jevreje. U stvari, Bog je Gospodar svih stvari. On je Bog sveg stvaranja. On nije samo Bog Izrailjaca, niti Jevreja; On je Bog sveg stvaranja. Prethodne dve faze Njegovog dela odvijale su se u Izrailju, što je kod ljudi stvorilo određene predstave. Oni veruju da je Jahve obavio Svoj posao u Izrailju, da je Isus lično obavio Svoj posao u Judeji, i, štaviše, da se otelotvorio da bi delao – i da se, u svakom slučaju, ovo delanje nije odvijalo izvan Izrailja. Bog nije delao kod Egipćana ili Indijaca; delao je samo među Izrailjcima. Stoga ljudi formiraju različite predstave i opisuju Božje delo u određenom obimu. Kažu da kada Bog dela, On to mora činiti nad izabranim narodom i u Izrailju; osim nad Izrailjcima, Bog ne dela nad drugima, niti postoji veći obim Njegovog delanja. Ljudi su posebno strogi kada je reč o prisvajanju ovaploćenog Boga i ne dozvoljavaju Mu da se preseli van granica Izrailja. Nisu li sve to samo ljudske predstave? Bog je stvorio sve nebo i svu zemlju i sva stvorenja, stvorio je sve postanje, pa kako je onda Svoje delo mogao ograničiti samo na Izrailj? Da je to slučaj, u čemu bi bila svrha da On stvara sve postanje? On je stvorio ceo svet i On je sproveo Svoj plan upravljanja za šest hiljada godina, ne samo u Izrailju, već i nad svakom osobom u vaseljeni. Bez obzira na to da li ona živi u Kini, Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu ili Rusiji, svaka osoba je Adamov potomak; sve ih je Bog stvorio. Nijedna od njih ne može izbeći granice stvaranja i nijedna od njih ne može sa sebe skinuti žig „Adamovog potomka“. Svi su oni Božja stvorenja, svi su potomci Adama i svi su iskvareno potomstvo Adama i Eve. Nisu samo Izrailjci Božja tvorevina, već su to svi ljudi; samo što su neki prokleti, a neki blagosloveni. Izrailjci su po mnogo čemu prikladni; Bog je u početku radio na njima jer su bili najmanje iskvareni. Kinezi se sa njima ne mogu porediti; nisu im ni za prineti. Dakle, Bog je u početku delao nad narodom Izrailja, a samo je druga faza Njegovog delanja sprovedena u Judeji – što je među ljudima dovelo do nastanka mnogih predstava i pravila. U stvari, ako bi Bog delao u skladu sa ljudskim predstavama, On bi bio samo Bog Izrailjaca i stoga ne bi bio u stanju da Svoje delanje proširi na neznabožačke narode, jer bi On bio samo Bog Izrailjaca, a ne Bog sveg postanja. Proročanstva su poručivala da će se Jahvino ime veličati među neznabožačkim narodima, da će se proširiti na neznabožačke narode. Zašto je ovo bilo prorečeno? Da je Bog samo Bog Izrailjaca, On bi tada delovao samo u Izrailju. Štaviše, On ne bi širio ovo delo i ne bi izrekao takvo proročanstvo. Pošto je izrekao ovo proročanstvo, On će zasigurno proširiti Svoje delovanje među neznabožačkim narodima i među svim narodima i svim zemljama. Pošto je to izrekao, On to mora učiniti; to je Njegov plan, jer On je Gospod koji je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja i Bog sveg stvaranja. Bez obzira na to da li On dela među Izrailjcima ili širom cele Judeje, delo koje obavlja jeste delo cele vaseljene i delo celog ljudskog roda. Delo koje On danas obavlja u narodu velike crvene aždaje – u neznabožačkom narodu – i dalje je delo celog ljudskog roda. Izrailj je mogao biti osnova Njegovog delanja na zemlji; isto tako i Kina može biti osnova Njegovog delanja među neznabožačkim narodima. Nije li sada ispunio proročanstvo da će se „Jahvino ime veličati među neznabožačkim narodima“? Prvi korak Njegovog delanja među neznabožačkim narodima jeste ovo delo, delo koje On obavlja u narodu velike crvene aždaje. Činjenica da ovaploćeni Bog treba da dela u ovoj zemlji i da dela nad ovim prokletim ljudima, posebno protivreči ljudskim predstavama; ovo su najniži ljudi, oni nemaju nikakvu vrednost i u početku ih je Jahve napustio. Ljude mogu napustiti drugi ljudi, ali ako ih Bog napusti, onda su lišeni svakog statusa i najniže su vrednosti. Ako Božje stvorenje zaposedne Sotona ili ga ljudi napuste, za njega je to veoma bolno – međutim, za stvorenje koga se odrekne Stvoritelj, niži status ne postoji. Prokleti su Moavovi potomci, rođeni u ovoj zaostaloj zemlji; bez sumnje, od svih ljudi pod uticajem tame, potomci Moava imaju najniži status. Pošto su ovi ljudi do sada imali najniži status, radom koji je obavljen nad njima najbolje se razbijaju ljudske predstave i najkorisniji je za ceo Božji plan upravljanja za šest hiljada godina. Obavljanjem takvog posla među ovim ljudima na najbolji se način razbijaju ljudske predstave i time Bog pokreće eru; On ovim razbija sva ljudska shvatanja; ovim On završava delo celog Doba blagodati. Njegovo prvo delo je obavljeno u Judeji, u granicama Izrailja; među neznabožačkim narodima, On nije učinio nikakvo delo da pokrene novu eru. Završna faza dela se ne odvija samo među neznabošcima, već još i više među onima koji su prokleti. Ova činjenica je dokaz koji najviše može da ponizi Sotonu, čime Bog „postaje“ Bog sveg stvaranja u vaseljeni, Gospod svih stvari i predmet obožavanja svega što ima život.

Danas ima onih koji još uvek ne shvataju koje je novo delo Bog započeo. Među neznabožačkim narodima, Bog je pokrenuo novi početak. On je otpočeo novu eru i započeo novo delo – i On obavlja ovo delo nad potomcima Moava. Nije li ovo Njegovo najnovije delo? Niko u dosadašnjoj istoriji nije doživeo ovo delo. Niko nije ni čuo za njega, a kamoli da ga je cenio. Božja mudrost, Božje čudo, Božja nedokučivost, Božja veličina i Božja svetost svi se ispoljavaju kroz ovu fazu rada, delo poslednjih dana. Nije li ovo novo delo, delo koje razbija ljudske predstave? Ima onih koji razmišljaju ovako: „Pošto je Bog prokleo Moava i rekao da će napustiti potomke Moava, kako bi ih sada mogao spasiti?“ To su neznabošci koje je Bog prokleo i izgnao iz Izrailja; Izrailjci su ih zvali „neznabožačkim psima“. Prema mišljenju svih, oni ne samo da su neznabožački psi, već su, još i gore, sinovi uništenja; drugim rečima, oni nisu Božji izabrani narod. Možda jesu rođeni u granicama Izrailja, ali ne pripadaju narodu Izrailja i proterani su u neznabožačke narode. Najnižeg su reda među svim ljudima. I baš zato što su najniži među ljudskim rodom Bog među njima sprovodi Svoje delo pokretanja novog doba, jer oni predstavljaju iskvareni ljudski rod. Božje delo je zasnovano na izboru i cilju; delo koje On danas obavlja u ovim ljudima takođe je delo koje se obavlja prilikom stvaranja. Noje je bio Božje stvorenje, kao i njegovi potomci. Svaki onaj na svetu koji je od krvi i mesa jeste Božje stvorenje. Božje delo je usmereno na celokupno stvaranje; ne zaviseći od toga da li je neko proklet nakon što je stvoren. Njegovo delo upravljanja je usmereno na sve stvaranje, a ne na one izabrane ljude koji nisu prokleti. I budući da Bog želi da izvrši Svoje delo nad Svojim stvaranjem, On će ga zasigurno uspešno dovršiti i delaće među onim ljudima koji su korisni za Njegovo delo. Stoga, On krši sva pravila kada radi među ljudima; za Njega su reči „proklet“, „izgrđen“ i „blagosloven“ besmislene! Jevrejski narod je dobar, kao i izabrani narod Izrailja; oni su ljudi dobrog kova i ljudskosti. U početku je Jahve upravo među njima pokrenuo Svoje delo i obavio Svoj najraniji posao – ali bi danas bilo besmisleno sprovoditi delo njihovog osvajanja. Oni takođe mogu biti deo stvaranja i u njima može biti mnogo toga pozitivnog, ali bi bilo besmisleno među njima izvršiti ovu fazu delanja; Bog ne bi mogao da osvoji ljude, niti bi mogao da ubedi sve postanje, što je upravo smisao prebacivanja Njegovog delanja na ove ljude koji pripadaju narodu velike crvene aždaje. Ovde je od najvećeg značaja Njegovo pokretanje jedne ere, Njegovo rušenje svih pravila i svih ljudskih predstava i Njegovo okončanje delanja tokom celog Doba blagodati. Kada bi se Njegovo sadašnje delo obavljalo među Izrailjcima, do trenutka kada se Njegov plan za šest hiljada godina upravljanja bude priveo kraju, svi bi verovali da je Bog samo Bog Izrailjaca, da su samo Izrailjci Božji izabrani narod, da samo Izrailjci zaslužuju da naslede Božji blagoslov i obećanje. Božjim ovaploćenjem tokom poslednjih dana u neznabožačkom narodu u zemlji velike crvene aždaje ostvaruje se Božje delo kao Boga sveg stvaranja; On dovršava sve Svoje delo upravljanja, a centralni deo Svog posla završava u narodu velikog crvenog zmaja. Srž ove tri faze rada je spasenje čoveka – to jest, navođenje celokupnog postanja da obožava Stvoritelja. Dakle, svaka faza rada ima veliki značaj; Bog ne čini ništa što je besmisleno i bezvredno. S jedne strane, ova faza rada uvodi novu eru i okončava prethodne dve ere; s druge strane, razbija sve ljudske predstave i sve stare oblike ljudskog verovanja i znanja. Rad iz prethodna dva doba odvijao se prema različitim ljudskim predstavama; ova faza, međutim, potpuno potiskuje ljudske predstave, čime u potpunosti osvaja ljudski rod. Kroz osvajanje potomaka Moava, kroz rad koji se obavlja među potomcima Moava, Bog će osvojiti sve ljude širom vaseljene. U tome je najdublji značaj ove faze Njegovog rada i to je najvredniji aspekt ove faze Njegovog rada. Čak i ako sada znaš da je tvoj status loš i da nisi nimalo vredan, svejedno ćeš osećati da si se susreo sa najradosnijom stvari: Nasledio si veliki blagoslov, primio veliko obećanje i možeš pomoći da se ovo veliko Božje delo obavi. Video si Božje pravo lice, znaš Božju urođenu narav i sprovodiš Božju volju. Prethodne dve faze Božjeg dela su se odvijale u Izrailju. Kada bi se ova faza Njegovog delanja tokom poslednjih dana takođe odvijala među Izrailjcima, ne samo da bi čitavo postanje verovalo da su samo Izrailjci Božji izabrani narod, već i čitav Božji plan upravljanja ne bi uspeo da postigne željeni efekat. Tokom perioda u kome su se dve faze Njegovog dela odvijale u Izrailju, nijedan novi posao – niti bilo kakav rad na pokretanju nove ere – nije obavljen među neznabožačkim narodima. Današnja faza rada – rad na pokretanju nove ere – najpre se sprovodi među neznabožačkim narodima, a štaviše, u početku se sprovodi nad potomcima Moava, čime je pokrenuta čitava era. Bog je razbio sve znanje sadržano u ljudskim predstavama, ne dozvoljavajući da išta od njega preostane. U svom delu osvajanja, On je rasturio ljudske predstave, ta stara, pređašnja ljudska znanja. On dopušta ljudima da vide da kod Boga ne postoje pravila, da nema ničeg starog u vezi sa Bogom, da je delo koje On obavlja sasvim oslobođeno, potpuno slobodno i da je u pravu u svemu što čini. Moraš se u potpunosti pokoriti svakom poslu koji On obavlja nad postanjem. Sav posao koji On obavlja ima značenje i sprovodi se prema Njegovoj sopstvenoj volji i mudrosti, a ne prema ljudskim izborima i predstavama. Ako je nešto korisno za Njegovo delo, On to čini; a ako nešto nije korisno za Njegovo delo, On to neće učiniti, ma koliko to bilo dobro! On radi i bira primaoce i mesto Svog dela u skladu sa značenjem i svrhom Svog delanja. Dok dela, On se ne pridržava pređašnjih pravila i ne sledi stare postupke. Umesto toga, On planira Svoje delanje u skladu sa značajem dela. Na kraju, On će postići pravi efekat i očekivani cilj. Ako danas ne shvataš ove stvari, ovo delo neće imati nikakav uticaj na tebe.